Efikasno učenje

ŠTA JE EFIKASNO UČENJE ?

Osnovna karakteristika sadašnjeg vremena su “promene koje nastaju vrtoglavom brzinom”. Klasična škola sve vise kasni u svom razvoju za društvenim i tehnološkim promenama. Nova znanja u modernom društvu brzo nastaju, zato je znanje kao vrednost danas na prvom mestu, ispred materijalnih dobara i drugih resursa. Mnogi naučnici ističu da tradicionalna nastava u školama dominantnije razvija levu logičko-racionalnu polovinu mozga kod dece, u odnosu na desnu, kreativno-intuitivnu. To pokazuju i brojni rezultati međunarodnih testova znanja na kojima naši učenici pokazuju znanje ispod proseka, što je posebno izraženo prelaskom učenika iz nižih u više razrede, odnosno iz razredne u predmetnu nastavu.

Rešenje ovih problema obrazovanja jeste primena inovativne i moderne nastave koja će omogućiti skladan unutrašnji razvoj celokupne ličnosti dece i mladih, odnosno koja će svakog učenika dovesti do uspeha i omogućiti mu da bude “efikasan u učenju” u skladu sa svojim potencijalima. Ukratko, rešenje je Efikasno učenje.

Osnovu obrazovno – razvojnog programa Efikasno učenje predstavljaju mentalne mape koje su zapravo kreativna organizacija misli koje deci pomažu da bolje iskoriste neograničenu moć sopstvenog mozga. Pomoću mentalnih mapa, koristeći slova, brojeve, boje, linije i crteže, deca sa lakoćom i uživanjem postižu izuzetne rezultate u učenju i pamćenju. Mentalne mape funkcionišu kroz mehanizam spontanog asociranja koji se usmerava ka praktičnim potrebama, prvenstveno učenja i pamćenja.

INTELEKTUALNE VEŠTINE

Cilj modula Intelektualnih veština je da deca zavole da uče i da uče lako, efikasno i jednostavno. Takođe, neophodno je da što pre razviju funkcionalno i kreativno razmišljanje i nauče kako da ga upotrebe u cilju sopstvenog razvoja.

Kroz učenje intelektualnih veština deca savladavaju 4 veštine:

• Brzo čitanje
• Mentalne mape
• Tehnike pamćenja
• Planiranje i organizaciju učenja

Tokom realizacije obrazovnog programa Efikasno i ubrzano učenje polaznici će naučiti:

• da poboljšaju brzinu čitanja i stepen razumevanja teksta,
• da poboljšaju pamćenje pročitanog teksta,
• više tehnika pamćenja i prisećanja neograničenog broja informacija,
• kako da informacije prebace iz kratkoročne u dugoročnu memoriju i
• kako da otkrivaju, obeležavaju i zapamte ključne pojmove,
• da stvaraju mape uma, mape znanja i baze znanja,
• da budu koncentrisani dok uče, u školi i kod kuće,
• da otkriju svoj stil učenja i kako da ga unaprede,
• da uče sa lakoćom i uživanjem,
• kako da se oslobađaju treme prilikom usmenog odgovaranja,
• cikluse pamćenja, da ne bi zaboravili ono što su naučili,

OSNOVE PROGRAMIRANJA

Programiranje je jedna od retkih ljudskih delatnosti koja aktivira obe moždane hemisfere (levu racionalnu i desnu kreativnu). Bavljenje programiranjem kod dece podstiče i razvija logiku, kao i sticanje veština u višedimenzionalnom i algoritamskom razmišljanju. Sem podsticanja logičkog razmišljanja, nastava programiranja omogućava deci da steknu nove veštine koje će upotrebljavati u toku kako svog osnovnog tako i daljeg školovanja, a nekima će i omogućiti da prepoznaju svoje dalje zanimanje.

Kroz tehnike programiranja deca usvajaju veštine kroz učenje programskog jezika Scratch. U toku savladavanja ovog programskog jezika stiču osnovna znanja iz samog programiranja, usvajajući osnovne pojmove koji su univerzalni i koriste se u svim programskim jezicima koji se trenutno koriste u razvijanju kako aplikativnog softvera tako i popularnih igara (grananja, petlje, promenljive, funkcije, stringove, liste…)

U toku savladavanja ovih veština programiranja kroz programski jezik Scratch, kao osnovni način sticanja znanja koristimo razvijanje softvera (igrica), kroz koje postepeno uvodimo decu u sve komplikovanije programske zadatke.

Vredno je napomenuti da se programski jezik Skreč, razvijen na poznatom MIT univerzitetu u Kembridžu, nalazi na svetskoj listi najpopularnijih programskih jezika i to rame uz rame sa jezicima kao sto su: Python, C++, Java i drugi. Deca ga koriste u 5. razredu osnovne škole a znanja koja steknu koriste i kroz druge programske jezike u daljem školovanju.